Triptih o Kubi – deo 1
Slavni kuvar Entoni Bordejn je prilikom svoje prve posete, Kubu uporedio sa tradicionalnim jelom Moros y Cristianos („Mavari i Hrišćani“; crni pasulj i pirinač), koje je bilo na meniju svakog paladara. Don Fernando Ortiz, čuveni kubanski antropolog, nalazio je sličnost sa jednim drugim tradicionalnim jelom, ahiakom (ajiaco), jednom vrstom gulaša u kojem se mešaju različite vrste mesa (i junetina i piletina i svinjetina) sa kukuruzom, slatkim krompirom, tapiokom i plantanima (vrsta banana, koriste se za kuvanje). Ahiako se kuva u loncu bez poklopca (cazuela abierta) da bi se sastojci postepeno dodavali, a jelo konstanto krčkalo. Drugi istraživači kažu da je osnova onog što se podrazumeva pod cubania iliti cubanidad (ono što Kubance čini Kubancima) to da su uvek morali da prihvataju život koji im je neko drugi nametao: Španci su ih terali da prihvate hrišćanstvo i načinili ih robovima, zatim su ih Amerikanci vesternizovali, a na kraju Kastro revolucionarizovao. Jedan od poznatih koktel majstora je kada je objašnjavao kako je došao na ideju da zameša jedan od svojih omaža Havani, rekao:
„Čitao sam da je osnova onoga što znači biti Kubanac, prihvatiti neminovnost ljudskog postojanja, da se rađamo i umiremo, a da između ta dva treba da živimo život i zabavljamo se najbolje što možemo.“
novine – u Buenos Ajresu se izdaje 28 različitih dnevnih izdanja. Najčitaniji je tabloid Klarin (
Avenija 9. juli je sa svojih 140 metara najšira avenija na svetu. Ovu aveniju, koja je dobila ime po datumu kada je 1816. godine Argentina izvojevala svoju nezavisnost od Španije, jednostavno nije moguće preći iz jednog puta (zeleno svetlo za pešake bi predugo trajalo i kočilo bi saobraćaj), jer ima 12 traka za automobile i još dve u sredini za gradski prevoz – kažu da je izdvajanje ovih traka za gradski prevoz skratilo vreme putovanja na ovoj opterećenoj trasi za 50%. 