Zvezdana Crnogorac o putovanjima i ljudima

Oznaka: cuba (page 1 of 1)

O crnom pasulju i belom pirinču

Triptih o Kubi – deo 1

Slavni kuvar Entoni Bordejn je prilikom svoje prve posete, Kubu uporedio sa tradicionalnim jelom Moros y Cristianos („Mavari i Hrišćani“; crni pasulj i pirinač), koje je bilo na meniju svakog paladara. Don Fernando Ortiz, čuveni kubanski antropolog, nalazio je sličnost sa jednim drugim tradicionalnim jelom, ahiakom (ajiaco), jednom vrstom gulaša u kojem se mešaju različite vrste mesa (i junetina i piletina i svinjetina) sa kukuruzom, slatkim krompirom, tapiokom i plantanima (vrsta banana, koriste se za kuvanje). Ahiako se kuva u loncu bez poklopca (cazuela abierta) da bi se sastojci postepeno dodavali, a jelo konstanto krčkalo. Drugi istraživači kažu da je osnova onog što se podrazumeva pod cubania iliti cubanidad (ono što Kubance čini Kubancima) to da su uvek morali da prihvataju život koji im je neko drugi nametao: Španci su ih terali da prihvate hrišćanstvo i načinili ih robovima, zatim su ih Amerikanci vesternizovali, a na kraju Kastro revolucionarizovao. Jedan od poznatih koktel majstora je kada je objašnjavao kako je došao na ideju da zameša jedan od svojih omaža Havani, rekao:

„Čitao sam da je osnova onoga što znači biti Kubanac, prihvatiti neminovnost ljudskog postojanja, da se rađamo i umiremo, a da između ta dva treba da živimo život i zabavljamo se najbolje što možemo.“

Ceo tekst

TRAGOM HEMINGVEJA HAVANA

Svet je divan i vredi se za nj boriti i ne volim što moram da ga ostavim“,  

razmišljao je Hemingvej kroz lik Roberta Džordana, borca u Španskom građanskom ratu, u svom romanu „Za kim zvono zvoni“, koji je napisao na Kubi. 

Hemingvej je na Kubi živeo oko 22 godine. Tamo je proveo gotovo polovinu svog spisateljskog života, tako da su tu nastali „Imati i nemati“ (1937), „Za kim zvono zvoni“ (1940), „Preko reke u drveće“ (1950), „Starac i more“ (1952), „Pokretni praznik“ (posthumno 1964) i „Ostrva u struji“ (posthumno 1970). 

Ceo tekst