Britanski ratni premijer Vinston Čerčil zaključio je 1943. tokom rasprava o obnovi Donjeg doma Parlamenta koji je teško oštećen tokom nemačkog bombardovanja da „mi oblikujemo naše zgrade, i onda one oblikuju nas“.
Jedan od primera koji potvrđuju ovu tvrdnju je i Rajhstag, zgrada u kojoj se nalazi sedište Bundestaga, nemačkog saveznog parlamenta. Rajhstag je istovremeno odlukama koje su donošene u njemu oblikovao sudbinu nemačkog, i ne samo nemačkog, naroda, ali je i nemački, i ne samo nemački, narod oblikovao njegovu turbulentnu sudbinu.
Burna istorija se odvijala ispod bronzanih slova iskovanih od pretopljenih neprijateljskih topova, koja su postavljena iznad glavnog ulaza u Rajhstag u sred Prvog svetskog rata (1916.). Natpis „Nemačkom narodu“ (Dem Deutschen Volke), trebalo je da pokaže demokratsku dimenziju Rajha, ali i da pokuša da pomiri kajzera sa sve nezadovoljnijim narodom. Kajzera Vilhelma II nije pomirio sa narodom tako da je abdicirao 1918, a demokratsku dimenziju Rajha je nešto kasnije pokazala sudbina jevrejske porodice Luvi, kada su im nacisti oduzeli topionicu u kojoj je iskovan ovaj natpis, a veliki deo porodice, onaj koji nije uspeo da emigrira, su poslali u koncentracione logore. Natpis je ostao da stoji na istom mestu do danas, iako su s vremena na vreme održavane rasprave o tome da li ga treba ukloniti. Gotovo čitav vek kasnije, nakon žive parlamentarne rasprave, u unutrašnjem dvorištu Rajhstaga je u oktobru 2000. napravljena bašta u kojoj je istaknuta jedna naizgled slična fraza, ispisana belim slovima: „Stanovništvu“ (Der Bevölkerung). Upotreba ove fraze se pripisuje Bertoldu Brehtu, koji je još 1935. predlagao da se umesto naroda koristi reč stanovništvo, jer taj izraz uključuje sve ljude koji žive u zemlji, ne samo Nemce.
Ceo tekst„U našim vremenima, svako ko kaže ’stanovništvo’ … tim jednostavnim činom odbija da podrži velike laži.“
Bertold Breht