Kan, Pakistanac iz Kašmira, došao je u Dubai pre nekih deset godina. I on je, kao i većina njegovih sunarodnika koji dođu ovde, počeo kao građevinac, ali je vredno učio engleski, da bi onda položio za licencu za turističkog vodiča. To mu je prilično uvećalo prihode i olakšalo život. To je olakšalo život i njegovoj porodici kojoj svakog meseca šalje novac jer kaže da život u provinciji Džamu i Kašmir nikada za obične ljude nije bio lak, ali se dodatno pogoršao poslednje decenije. Uz uzdah kaže da rezidenti u Dubaiju do pre nekoliko godina nisu plaćali porez, ali su nedavno uveli 5% poreza. Abu Dabi je na primer uveo samo 3% poreza, ali Kan kaže da u Dubaiju ima mnogo više mogućnosti za posao, bar u njegovoj oblasti. 


To je tačno, Dubai danas najviše prihoduje od turizma, avio industrije, nekretnina i finansijskih usluga, dok je prihod od nafte samo 5 procenata. Zanimljivo je da je Dubai do sredine 1960.-ih bio običan ribarski gradić, koji je živeo od ribolova i lova na školjke. Onda su 1966. godine pronašli naftu i sve je krenulo u nekom drugom smeru. Ipak, tadašnji vladar Dubaija, šeik Rašid bin Said Al Maktum (1958-1990) shvatio je da su rezerve nafte ograničene tako da je odlučio da prihode od naftnih resursa usmeri u razvoj grada. Ubrzo je počela izgradnja infrastrukture, škola i bolnica, ali i njegove vizije najvećeg turističkog grada na svetu. Veliki broj Pakistanaca i Indijaca je došao da radi na tim građevinama. U periodu od 1968. do 1975. broj stanovnika se povećao četiri puta. Podaci iz 2019. pokazuju da oko 1,6 miliona stanovnika Emirata rade u građevinskoj industriji. Čak 16% stranaca živi u kolektivnom smeštaju (uglavnom pri gradilištima na kojima rade). Jedan od razloga što je Kan vredno učio za licencu je da može da iznajmi svoj stan, da više ne vidi taj kolektivni smeštaj. 

Ljudi

Poslednji podaci pokazuju da je ova demografska promena u Emiratima na svom vrhuncu. Od oko 10 miliona stanovnika 69% su muškarci i to uglavnom između 25-54 godina starosti (4,85 miliona; u ovoj starosnoj grupi ima samo oko 1,5m žena). Ipak, najmanje je Emiraćana, tek nešto više od 11%. Najviše ima Indijaca, oko 27%, zatim Pakistanaca oko 13%, Filipinaca (ili možda bolje da kažem Filipinki, koje su ovde najčešće spremačice i dadilje), oko 5,5% itd. Dubai, iako drugi emirat po veličini, ima najviše stanovnika, 3,42 miliona, i prati trend da ima dosta više stranaca nego lokalnog stanovništva. Teško je zamisliti da je Dubai 1980. imao samo nekih 270,000 stanovnika, jer je početkom 2000.-ih prešao prvi milion, 2015. drugi milion, a 2018. godine i treći. U proseku, svakih mesec dana Dubai postane bogatiji za oko 1,000 novih stanovnika.

Početkom ove godine najavljeno je da će i stranci moći da dobiju UAE pasoš koji se smatra jednim od najpoželjnijih u svetu jer omogućava veliku mobilnost. Međutim, stranci neće moći sami da se prijave za državljanstvo, već će za to morati da ih predloži član kraljevske porodice ili neki zvaničnik, a onda će Vlada doneti konačnu odluku. Ljude kao što je Kan to svakako ne zanima jer teško da će upasti u tu kategoriju. 

Zemlja

Dubai se nalazi na jugoistočnoj obali Persijskog zaliva. Ima nekoliko teorija o tome kako je grad dobio ime – od one koja kaže da vodi poreklo od reči kojom se opisuje pijaca, preko opisa bogatstva, ali i od reči za potok i malog skakavca. 

Dubai ima toplu pustinjsku klimu. U septembru je preko 40C, što uz visok procent vlažnosti vazduha (više od 60%) stvara osećaj da je više od 50C. Ovde mi se prvi put dogodilo da su mi se naočari za sunce zamaglile od vlage u pet sekundi koliko mi je trebalo da izađem iz rashlađenog lobija hotela i uđem u rashlađeni taksi. Mislim da smo u tom trenutku razumeli zbog čega uglavnom „žive“ po klimatizovanim tržnim centrima. Mi smo spas našli u noćnom „rashlađivanju“ na bazenu na krovu hotela (noću je temperatura oko 30C), tako što bismo prvo otišli 10-15 minuta u parnu saunu (odvojene su naravno za muškarce i žene) i onda bi nam sledećih pola sata bilo prijatno pored bazena. I tako u krug. 

Naravno, bili smo i na plaži – postoje javne, privatne, ženske, one koje su namenjene vodenim sportovima… Sve je tu, palme, beli pesak, talasi, samo ne očekujte da ćete da se rashladite. Voda je, bar za mene, pretopla – u septembru je prosečna temperatura vode 32-33C. 

No 1

Dubai svakako nije pešački grad. Ipak, jedno jutro sam iz hotelskog restorana posmatrala nekog lika kako na jutarnjih 35C krstari biciklom po trotoaru. Tih petnaestak minuta koliko je kružio oko hotela pored njega nije prošao ni jedan pešak. Sa automobilima je ipak potpuno druga priča. Daleke 1968. godine na teritoriji grada postojalo je svega 13 automobila. Prošle godine su dostigli registrovanih 1,86 miliona četvorotočkaša. Ja sam uverena da je jedan od njih i batmobil (videla sam ga parkiranog).

Samim tim, nekako je logično da i policija u ovom gradu poseduje najskuplji vozni park na svetu, koji između ostalog uključuje modele Ferarija, Lamborginija i Aston Martina. Kod Abu Dabija postoji i tematski Ferari park, koji naravno može da se pohvali gomilom rekorda od kojih je verovatno najizazovniji najbrži rolerkoster na svetu, Formula Rossa – dostiže brzinu od 240 km/h. 

U Emiratima, a posebno u Dubaiju, je inače sve u rekordima: 

  • Najviša zgrada na svetu

„Burdž Kalifa“ sa svojih 828 metara visine drži ovaj rekord od 2010. godine. Kažu da razlika u temperaturi između prizemlja i vrha zna da bude i do 15 stepeni Celzijusa. Inspiracija za izgradnju Burdž Kalife bila je priroda, tako da osnovu zgrade  predstavlja apstraktni prikaz pustinjskog cveta himenokalisa, iliti peruanskog narcisa. Od 200 i nešto spratova ove građevine, 160 se koristi kao stambeni/kancelarijski prostor. Vidikovci se nalaze na 124 (najviši otvoreni vidikovac na svetu), 125 i 148. spratu. I lift, kojim se dostižu ove visine je samim tim najviši na svetu – 504 metra, putovanje traje 1 minut i 22 sekunde. A ima i najviši bazen na svetu, koji se nalazi na 76. spratu. Adrian Smit, arhitekta koji je zaslužan za ovaj dizajn treba da potuče sopstveni rekord, jer je projektovao i toranj u Džedi, tj. prvu kilometarsku zgradu. 

  • Najveće gradilište

Davne 1991. godine, na teritoriji grada postojala je jedna, za tadašnje pojmove, visoka zgrada i bila je smeštena uz sam obod pustinje. Danas, u Dubaiju postoji preko 400 oblakodera, tako da ne čudi podatak da je 1/4 od ukupnog broja kranova na svetu, locirana upravo ovde.

  • Najluksuzniji hotel

Čuveni hotel „Burdž al Arab“ otvoren je 1994. godine i ima 7 zvezdica. Njegov atrijum je dovoljno visok da u njega može bez problema da stane američki Kip slobode. Enterijer ovog hotela pokriven je sa više od 1,500 m2 zlatnih listića od 24 karata.

  • Najveći i najposećeniji tržni centar

Dubai Mall je najveći tržni centar na svetu po ukupnoj površini koju zauzima – 55 hektara iliti oko 50 fudbalskih stadiona. Ima i svog dinosaurusa, akvarijum, klizalište, sinepleks i više od 1,200 prodavnica. Kažu da ga je tokom 2019. godine posetilo 84 miliona ljudi! 

  • Voda i samo voda

Verovatno nimalo iznenađujuće, ako ništa drugo ono zbog visokih temperatura i broja turista, ali i luksuznih atrakcija, dnevna potrošnja vode po osobi se procenjuje na 550l, što je za 80% više od svetskog proseka.

Jedan od velikih potrošača vode je i Dubai fontana, najveća muzička fontana na svetu, koja zauzima površinu od 12 hektara veštački napravljenog Burdž Kalifa jezera, između najviše zgrade i najvećeg tržnog centra. Delo je kompanije koja je napravila i fontanu ispred hotela Belađo u Las Vegasu. Dugačka je 275 metara, osvetljena sa 6,600 svetala i 50 projektora u boji, koristi 83,00 litara vode, a prskalice šalju mlazove do visine preko 152 metra. Njena izgradnja je koštala više od 200 miliona američkih dolara. Vodeni šou se održava svakog dana između 6 i 11 sati uveče, na svakih pola sata. Na obali ovog jezera se nalazi i Dubai opera. 

Prodaja alkohola je dozvoljena, ali Dubai nije tako popustljiv kada je u pitanju javna konzumacija. Restorani, barovi i klubovi uglavnom toče alkohol, ali ipak nije preporučljivo opustiti se i konzumirati ga na ulici ili biti na ulici ako je vidno da ste više popili. Rizikujete visoku kaznu i da završite na trežnjenju. Kan je bio raspoložen da nam da savete gde možemo povoljno da nabavimo piće („po hotelu i klubovima vam je mnogo skupo“) i iznenadio se kada smo mu rekli da kod nas javno konzumiranje alkohola nije problem. Kaže i da iako im vera to brani, „ponekad je neophodno da čovek nešto popije, posebno oni koji teško rade i oni koji žive po onim kolektivnim smeštajima“. On voli da pozove te prijatelje kod sebe da mogu da se opuste na miru. 

Pored alkohola postoje još neke zabrane kojih kažu treba da se pridržavate na javnim mestima, poput držanja za ruke, grljenja, a kažu da možete da dobijete kaznu i ako npr. jedete i pijete (makar to bila samo kafa za poneti) u metrou. Istovremeno, Dubai je jedini emirat pored Abu Dabija (od sedam koliko ih ima) koji ima pravo veta na pitanja od nacionalnog značaja u Federalnom vrhovnom savetu.

Abu Dabi

Abu Dabi, glavni grad i najveći emirat, koji ima nešto malo manje stanovnika nego Dubai, oko 3,2 miliona, je u stvari arhipelag, koji se sastoji od 200 ostrva i 700km obale. 

Naravno, i Abu Dabi ima svoje rekorde – najnagnutiju zgradu na svetu (čitavih 14 stepeni više od tornja u Pizi); oko 400,000 kamila, proizvodnju od skoro 100,000 tona urmi (postoji 199 različitih vrsta); stazu za trke Formule 1 koja je najskuplja i tehnološki najsavremenija, može da se razdvoji u dve odvojene staze, da bi se trke dešavale paralelno; godišnje ima oko 360 sunčanih dana… 

Jedno od mesta koje treba videti je Velika džamija šeika Zajeda. To je najveća džamija u Emiratima i osma po veličini u svetu, koja istovremeno može da primi više od 40,000 vernika – samo glavna sala za molitvu može da primi 7,000 vernika. Dvorište džamije se prostire na oko 17,000 metara kvadratnih; ima ukupno 1,048 stubova i svaki je ukrašen različitim, ručno rađenim mermernim mozaicima; ovi stubovi povezuju ukupno 82 kupole među kojima je i ona glavna (najveća od svih džamija sveta) visoka 85 metara, a prečnika 32,8m i pokrivena listićima od 24-karatnog zlata; glavna sala za molitve se može pohvaliti i najvećim tepihom na svetu, površine 5,627 m2, teškim 35 tona, koji je tokom 12 meseci tkalo oko 1,300 žena u Iranu; tu salu osvetljava luster, u obliku obrnute palme, koji je sa 15 metara visine i 10 metara obima, treći po veličini na svetu, a ukrašen je sa 40kg 24-karatnog zlata i svarovski kristalima, tako da teži oko 12 tona; od materijala koji su korišteni tokom izrade izdvaja se i sivec beli mermer iz okoline Prilepa u Makedoniji. Bela boja mermera je odabrana kako bi džamija simbolizovala mir.  

Pripremite se na to (naravno samo žene) da ćete morati da obučete abaju (dugačku haljinu, dugačkih rukava), koju ćete dobiti u garderobi na ulazu, osim ako imate svoju (nije mi pomoglo što sam nosila odeću koja pokriva i ruke i noge, ali nije bila abaja). Dozvolili su mi da koristim svoju maramu. Kada su muškarci u pitanju, mogu da nose bermude, samo je bitno da pokrivaju kolena. Od 20. avgusta ove godine svi posetioci moraju biti vakcinisani protiv kovida-19. 

Drugo mesto vredno obilaska je Luvr u Abu Dabiju, otvoren 2017. godine, koji na 24,000 m2 pokušava da umetnošću premosti jaz između istoka i zapada. Videti tekst „Univerzum u očima“. Naše saputnice sa Floride, pored toga što nisu nikada čule za Luvr (ni onaj u Parizu ni ovaj), imale su i veliki broj verskih pitanja za Kana od kojih je najbenignije bilo to „zašto se taj sveštenik svaki put sa te kule dere za molitvu“. On im je sa velikim strpljenjem odgovarao. 

Kada smo pričali o tome da li se pored svih teškoća i često lošeg tretmana koji trpe Indijci i Pakistanci isplati život u Emiratima, Kan je jednostavno zaključio da je život u Kašmiru, za njega i njegovu porodicu, lošiji od onoga koji je imao čak i dok je ovde radio na građevini. Ipak, kaže da bi bio srećan kada bi mogao da se vrati kući. 

Sreća, sreća, radost

Sreća je inače veoma bitna vladarima Emirata, tako da su 2016. godine osnovali Ministarstvo sreće. Neke od akcija koje je ministarstvo sprovelo su nagrade u vidu kredita za mobilni i vaučera za kupovinu za vozače koji poštuju saobraćajna pravila ili „srećometar“, na kome stanovnici mogu putem različitih emotikona da iskažu svoj (ne)srećni status. Trenutno su na 25. mestu Svetskog indeksa sreće (UN), ali Emirati kažu da ozbiljno rade na tome da njihovi stanovnici budu još srećniji. 

Sreća je veoma važna i na društvenim mrežama, gde su stanovnici Emirata veoma aktivni. Poslednji globalni podaci govore da 98,99% stanovnika koristi društvene mreže, što je za čitavih deset procenata više od drugoplasirane Južne Koreje. Inače kažu i da svaki stanovnik Emirata ima po dva mobilna, tako da oko sedam i po sati provedu na internetu, od čega oko 3 sata odlazi na društvene mreže. Ipak, važno je znati da su video pozivi – skype, whatsapp, i sl. zabranjeni i onemogućeni. Od mreža, najpopularniji je YouTube sa 8,69 miliona korisnika, zatim Facebook sa 7,85. Instagram sa 6,67 miliona korisnika je na trećem mestu, iako meni Emirati, a posebno Dubai deluju kao kulise stvorene za Instagram. Čak i benzinska pumpa na putu između Dubaija i Abu Dabija, izgleda kao scenografija za snimanje nekog od nastavaka Mad Max-a.