Prihvati moj savet i živi još dugo, dugo vremena. Najgora stvar koju čovek sebi može da uradi u ovom životu jeste da dozvoli da umre.
Don Kihot – Migel de Servantes
Luis Bunjuel, čuveni španski filmski reditelj, je toliko voleo Toledo da je 1923, samo dve godine nakon prve posete kraljevskom gradu, osnovao avangardni „Red Toledo“, čiji vitezovi su između ostalog bili i Salvador Dali, Federiko Garsija Lorka i Rafael Alberti. Osim glavnog da što češće posećuju grad, Bunjuel je smislio i ceo niz pravila koja su članovi morali da poštuju. Da bi dostigli titulu viteza morali su da vole Toledo bezrezervno, da tokom posete piju bar jednu punu noć i da sami noću lutaju ulicama grada. Uveo je i pravilo da oni koji ne mogu budni da izdrže celu noć ili oni koji vole da ustaju rano ujutru ne mogu da dostignu veću poziciju od štitonoše.
Toledo se smatra kraljevskim gradom, jer je do 1565. godine bio prestonica Španije. Važi i za sveti grad – gradska katedrala se smatra drugom najbogatijom katoličkom građevinom posle Katedrale sv Petra u Rimu. Pošto je bio veoma važno sedište Katoličke crkve, čak su se i brojni osvajači Toleda, poput Mavara i Vizigota, trudili da ga što manje ruše. UNESCO ga je 1986. stavio na listu Svetskog nasleđa. Lokalci kažu da Toledo ima više istorijskih znamenitosti po kvadratnom metru od Rima.
Svaki čovek je dete svojih postupaka.
Don Kihot
Nisu samo Bunjuelovi vitezovi hodali ovim gradom, od 13. veka njegovim uskim ulicama hodali su i Templari, koji su ovde imali jedno od svojih sedišta. To je primetno ne samo u templarskoj četvrti, već širom grada, u brojnim prodavnicama oklopa, mačeva i ostalih potrepština za vitezove. Čelik je bio jedan od proizvoda po kojima je grad poznat još od 16. veka. Unutrašnja struktura oštrice mača je bila strogo čuvana tajna ovdašnjih kovača, koju ni danas ne žele da otkriju. Kažu da je moguće i da je uski oklop Don Kihota, viteza iz la Manče napravljen ovde. Kao što su i svi mačevi korišćeni prilikom snimanja „Gospodara prstenova“ iskovani u ovom gradu. I poneki prsten.
Jedino mesto koje je imalo drugačiju sudbinu od grada je gradsko utvrđenje – Alcazar de Toledo. Ovu klasičnu četvrougaonu građevinu sa tornjevima na svakom uglu, rušio je ko god je prošao kroz grad. Tokom Španskog građanskog rata, bio je i mesto tromesečne opsade tokom borbi između Frankovih i snaga Republike. Neke od prostorija utvrđenja su nepromenjene iz tog perioda, tako da se vide brojni tragovi kuršuma, kako na zidovima tako i u nameštaju. Danas su tu smešteni i Vojni muzej i Regionalna biblioteka.
Toledo, današnja prestonica provincije Kastilja-La Manča, je od Madrida udaljen oko 70 kilometara, tako da se brzim vozom koji polazi sa železničke stanice „Atoća“ (Atocha) u Madridu stiže za nekih pola sata. Karta je oko 15 evra i jednostavno se kupuje onlajn. Železnička stanica u Toledu je priča za sebe. Prva je izgrađena 1858. godine, dok je sadašnja sagrađena 1919. i smatra se istorijskim spomenikom.
Od železničke stanice se do grada može doći gradskim autobusom, ali je mnogo lepše ispešačiti nekih 15 minuta do gradske kapije Nova Bisagra (Puerta Nueva de Bisagra), koju su izgradili Mavari sredinom 16. veka. Druga poznata kapija grada je Kapija Alfonsa VI (Puerta de Alfonso VI), nekada zvana Stara Bisagra (Puerta de Bisagra Antigua), koja predstavlja jedini sačuvani deo originalnih gradskih zidina i potiče iz 9. veka.
I iako znam da žene pričaju gluposti, isto tako znam da ih ne slušaju glupani.
Don Kihot
U Toledo se ulazilo preko mostova na reci Taho – najpoznatiji i najznačajniji je Alkantara (na arapskom – most), u podnožju masivne tvrđave San Sevadrostar, koji je star gotovo koliko i sam grad (prvi put se spominje u rimskim hronikama 59.g.p.n.e.). U vreme Rimljana to je bio jedini ulaz u grad za hodočasnike. Drugi, dostupan samo pešacima, nosi ime po svetom Martinu (Puente de San Martin), dosta je mlađi i ima veoma dramatičnu istoriju. Legenda kaže da je njegov arhitekta shvatio da je napravio katastrofalnu grešku u proračunu kada je gradnja već dosta odmakla. Grešku je priznao samo svojoj ženi, koja je bila veoma mudra i savetovala ga da tokom jedne strašne olujne noći izađe i zapali konstrukciju u središnjem delu mosta, da bi izgledalo kao da je most pogodila munja i prepolovila ga. To je arhitekti dalo priliku da ispravi grešku u proračunu, tako da most stoji do danas. Srednji luk je širok 40, a visok 27 metara.
Na nekoliko mesta duž reke se nalaze ostaci arapskih mlinova – ovaj izum je i stigao u Evropu sa istoka. Meandri reke Taho, koja ovde, svojom širinom od tek nekih deset metara, ne daju nagoveštaj da se radi o jednoj od najdužih reka na Iberijskom poluostrvu (1,007 m). Taho će se na granici sa Portugalom pretvoriti u Težo i kod Lisabona će, na ušću u Atlantik dostići širinu od desetak kilometara.
Jedan od znakova mudrosti jest taj da ne uzimaš silom ono što možeš dobiti lepim rečima.
Don Kihot
Stari Rimljani su Toledo zvali Toletum. Iako nije bio jedno od značajnih mesta njihovog carstva, grad nisu zaobišli grandiozni rimski građevinski poduhvati, tako da je ovde izgrađen cirkus, dužine 400 metara, a širine stotinu metara, u kome su se održavale trke dvoklolicama.
Toledo još i nazivaju „Grad tri kulture“ zbog toga što su svoj pečat ovde ostavili i hrišćani i Mavari i Jevreji.
Jedna od glavnih građevina je glavna gradska katedrala (Catedral Primada ili Catedral de Toledo). Na vrhu njenog tornja, visokog 44 metra, nalazi se veliko zvono iz 18. veka, težine oko 20 tona, što ga čini najvećim zvonom u Španiji. U njoj su izložena dela El Greka, Goje, Velaskeza i ostalih poznatih umetnika tog vremena. U njoj je smešten i Muzej srednjovekovnih sprava za mučenje, koji sa oko četrdeset izloženih sprava podseća da je Toledo bio jedno od važnih sedišta Inkvizicije. Još neke od crkava koje treba posetiti su i Crkva sv Tome (Iglesia de Santo Tome), jer se u njoj nalazi najčuvenija El Grekova slika, „Sahrana grofa Orgaza”, ali i Manastir sv Jovana od monarha (San Juan de Los Reyes), tipični predstavnik Izabeline gotike. Ubrzo nakon što je Dominikos Teotokopulos dospeo u ovu špansku kraljevsku prestonicu sa rodnog Krita, dobio je nadimak El Greko. Na mestu gde je nekada bila kuća u kojoj je živeo, 1911. godine otvoren je Muzej posvećen ovom slavnom slikaru.
U Medini, nekadašnjoj muslimanskoj četvrti grada, nalazi se džamija Mezquita Cristo de la Luz, izgrađena 999. godine, na temeljima vizigotske kapele. Međutim, kada su 1085. došli hrišćani, dodali su joj još jednu građevinu i pretvorili je u crkvu. Ipak, unutrašnjost i danas prilično verno odslikava originalni izgled stare džamije.
Na suprotnoj strani grada od Alkazara, smeštena je Jevrejska četvrt. Najznačajnije su dve sinagoge, koje se po svemu, a posebno po unutrašnjosti, razlikuju od ostalih na tlu Evrope. Ibn Šušan sinagoga je podignuta još 1180. godine i kao takva, smatra se najstarijom očuvanom na tlu Evrope. Bogato ukrašeni stubovi, karakteristični potkovičasti lukovi mudehar stila, jasno pokazuju da je arhitekta bio islamske veroispovesti. Kako to na ovim prostorima biva, 1410. je pretvorena u crkvu viteškog reda Kalatrave i od tada nosi naziv Santa Maria Blanca.
Ako ne možeš uživati u sreći kada ti je ona pred očima, ne žali se kada prođe pokraj tebe.
Don Kihot
U skladu sa imidžom grada tri kulture, Španci su, kada su osvojili grad, preuzeli po nešto od mavarske i jevrejske tradicije. Mavari su bili ti koji su na teritoriji Evrope prvi zasadili šafran i drveće badema. Od samlevenih plodova badema, uz dodatak meda, pravili su poslasticu koju mi danas zovemo marcipan (mazapan). Lokalci će ipak u Toledu ponosno tvrditi da su marcipan izmislile kaluđerice u lokalnim manastirima, što je malo verovatno. Kako god, danas se u Toledu kolači od marcipana prave u svim mogućim oblicima i nemoguće je otići iz grada a da ne probaš bar nekoliko.
Toledo je sa svojim uskim i strmim uličicama i očuvanim građevinama vrlo često služio kao set za snimanje filmova. Pored Bunjuela, u Toledu su voleli da snimaju i Orson Vels, Stiven Soderberg, Vim Venders, Miloš Forman, Roman Polanski. Film je zaslužan i za najpoznatiju izreku u kojoj se pominje ime grada. Dok je Sančo Pansa, verni pratilac Don Kihota govorio „Bože pomozi“, Robinu, pomoćniku mračnog viteza uzrečica je bila „Holy (uz dodatak različitih reči koje bi mu u trenutku pale na pamet)“ i tako je i nastao izraz kojim se izražava čuđenje – „Holy Toledo (Betman)!“
