Ovaj tekst je napisan na poziv bloga Pivosofija pre nego što je nastao ovaj blog, tako da je i red da bude prvi.
Verujem da većini ljudi pivo nije prva asocijacija kada neko spomene Argentinu, jer je ipak u pitanju peti po veličini proizvođač vina na svetu. Ni meni, dok sam se spremala na put u zemlju bifteka i malbeka, nije palo na pamet da istražujem u tom pravcu.
Meni možda nije, ali su već početkom 1990.-ih neki novi klinci u Mar del Plati istraživali u tom pravcu, tako da su počeli sa novim hobijem – počeli su da kuvaju „cerveza artesanal“. Tako je, posle početnih kućnih eksperimenata, prva zanatska pivara u Argentini, nastala u ovom gradu smeštenom na obali Atlantika i zvala se „Antares“. Ubrzo zatim, ovaj hobi se proširio zemljom, tako da je stigao i na sam jug Argentine, u Patagoniju, tj. na Ognjenu zemlju.
Kada vidiš da ovde postoje mesta, poput Bariloćea, koji deluje kao da je neko teleportovao ceo nemački ili švajcarski gradić tu na Kraj sveta, onda shvatiš da nije nimalo čudno što je pivska revolucija naišla na plodno tlo. Još kada se na to doda bogatstvo kvalitetnih domaćih sastojaka, potpuno je jasan veliki broj mikro pivara. Ekonomske analize pokazuju da je proizvodnja zanatskog piva u Argentini u poslednjih 5 godina porasla za 40 procenata. Kažu i da je veliki doprinos kraft revoluciji u Argentini imala i ekonomska kriza početkom 2000-ih zbog koje su ljudi počeli sami da kuvaju. Čak i planinarski dom na početku staze za osvajanje jednog od lokalnih patagonijskih glečera na prvom mestu na svojoj drvenoj oglasnoj table ističe da imaju svoje domaće pivo.
Jedna od veoma zanimljivih zanatskih pivara je Fuegian Beverage Co. koja je nastala spajanjem dve mikro pivare 2010. godine, „Beagle“ i „Cape Horn“ (obe nastale 1999.), obe iz Ušuaije, najjužnijeg grada na svetu, luke iz koje kreću ekspedicije za Antarktik. Beagle je nazvana po prvom brodu koji je početkom 19. veka istraživao obale današnjeg kanala Bigl (Darvin je učestvovao u istraživanju ovih predela tokom njegove druge ekspedicije), koji razdvaja Atlantik i Pacifik i gde je osnovan glavni grad Ognjene zemlje. Beagle na svojim etiketama odaje poštu Jamana narodu, prvim stanovnicima ovih predela, po čijim vatrama je Magelan 1520. godine i dao naziv ovom ćošku sveta. Sa druge strane, Cape Horn pivara je želela da podseti na sve one hrabre moreplovce koji nisu uspeli da savladaju vode oko najopasnijeg rta na svetu.
Pivare međusobno dele desetak različitih vrsta piva, s tim da obe pivare u svojoj ponudi imaju stout (Beagle Cream Stout i Cape Horn Oatmeal Stout). Kažu da ukupno prodaju oko pola miliona litara godišnje, mada bi mogli i mnogo više, ako bi proizvodili brže. Iako Cape Horn ima više vrsta piva, Beagle uzima oko 80% prodaje. Iako sa svojih petnaestak zaposlenih godišnje ne proizvedu koliko najveća argentinska pivara, Quilmes, proizvede u jednom danu, kažu da im pripada malo više od 3% argentinskog pivskog tržišta.
Kao i ostale patagonijske pivare, na prvom mestu ističu činjenicu da je u pitanju potpuno domaći proizvod. Samim tim, Cape Horn IPA (6,7%), koje se u ponudi nalazi od oktobra prošle godine i koje se prodaje pod parolom „najjužnije pivo na svetu“, pravi se od vode sa obližnjeg glečera Marsial (Martial), koja do pivare dolazi sa konstantnom temperaturom od 5°C, ječma uzgajanog u obližnjim pampama i patagonijskog hmelja „lupulo Patagonico“. Nisam previše stručna kada je pivo u pitanju tako da ću samo da napišem da se ova IPA odlikuje bakarnom bojom, kremastom penom i meni je mirisala na med i zovu.
Još jedna stvar mi je bila veoma interesantna. U Argentini su piva, pa čak i ova „umetnička“, često flaširana u bocama od 1l, što ovdašnji proizvođači i ljubitelji objašnjavaju navikom da se pivo pije u dobrom društvu, tako što se deli, a ne potrebom da se popije što više uz što manje narudžbina. Treba uzeti u obzir i da je kamionima sa bocama koje u Patagoniju stižu iz Buenos Ajresa (jer se ne proizvode ovde) potrebno najmanje 4-5 dana da stignu na krajnji jug zemlje, i to u zavisnosti od situacije na putevima (prosečna temperatura leti je u ovim krajevima oko 15°C. To verovatno dobro i objašnjava moto jedne od poznatijih pivnica tu na Kraju sveta „možda vreme nije uvek dobro, ali pivo jeste“.
