Avenija 9. juli je sa svojih 140 metara najšira avenija na svetu. Ovu aveniju, koja je dobila ime po datumu kada je 1816. godine Argentina izvojevala svoju nezavisnost od Španije, jednostavno nije moguće preći iz jednog puta (zeleno svetlo za pešake bi predugo trajalo i kočilo bi saobraćaj), jer ima 12 traka za automobile i još dve u sredini za gradski prevoz – kažu da je izdvajanje ovih traka za gradski prevoz skratilo vreme putovanja na ovoj opterećenoj trasi za 50%. Avenija preseca grad sa severa na jug, od luksuznih zgrada diplomatskih misija vodi ka skromnijem i boemskijem San Telmu. Negde u sredini Avenije, na Trgu Republike, nalazi se 71,5 m visok Obelisk (Obelisco de Buenos Aires), koji je podignut 1936. godine povodom 400 godina od osnivanja grada. U blizini je i Pozorište Kolon (Teatro Colon), koje se ubraja u pet najznačajnijih opera sveta. Možda im je trebalo 20 godina da ga izgrade, ali je akustika u pozorištu toliko dobra da je Pavaroti rekao da je jedina mana njegove scene što publika može da čuje svaku grešku koju pevači naprave.
barrios su susedstva ili kvartovi i Buenos Ajres ih ima 48, a ona su dalje grupisana u 15 opština. Neki od najpoznatijih kvartova su Rekoleta, Palermo, Boka, San Telmo, Puerto Madero, Retiro, Flores, Barakas, San Nikolas, Belgrano (Flores i Belgrano su pripojeni tek 1880, do tada su bili zasebna mesta)… San Telmo je najstariji, a Palermo je najveći gradski bario i deli se na nekoliko manjih: Palermo Viejo, kako ime kaže najstariji deo; Palermo Soho, modni deo; Palermo Hollywood, kasnih 1990-ih su se ovde smestile neke nezavisne radijske i TV, kao i filmske kuće; Las Cañitas je poznat po restoranima, barovima i noćnim klubovima. U Palermu se nalazi i ulica Serano, gde je najznačajniji argentinski pisac Horhe Luis Borhes, nakon što se porodica preselila iz kuće u ulici Tukuman, u broju 840, sticao svoja prva sećanja i utiske o svom gradu. Jedan od najkarakterističnijih barija je svakako Boka (La Boca), koja se u jednom trenutku, na 3 dana, odvojila od Argentine i proglasila svoju republiku – Republica de la Boca. Kroz ovu luku je u Argentinu stigao najveći broj emigranata i uglavnom su se oni siromašni zadržavali u njoj. Kao i u svakoj luci, živeli su od najtežih i najlošije plaćenih poslova, vrlo često spavali u istom krevetu (kažu „bar je bio topao“), jer su radili u različitim smenama. Samim tim su Boku uglavnom naseljavali muškarci, pa su u šali svoje minijaturne sobe, koje su delili sa još 10-15 ljudi, nazivali „conventillos“ jer su ih podsećale na manastirske kelije.
vera je veoma važna u Buenos Ajresu, koji se sa 56,4% smatra drugim po veličini katoličkim gradom u svetu, posle Pariza. Iako je to zvanična religija, Argentina priznaje i garantuje slobodu veroispovesti, tako da ovde žive i najveće muslimanske i jevrejske zajednice u Južnoj Americi. Oko četvrtine stanovništva se izjašnjava kao nereligiozno. Papa Franja (svetovno ime Horhe Mario Bergoljo) je rođeni porteno (videti pod „L“) i pre nego što se zamonašio radio je kao izbacivač u jednom od gradskih noćnih klubova. Pre nego što je izabran za rimokatoličkog poglavara, bio je nadbiskup Buenos Ajresa.
groblje Rekoleta je najposećenija turistička atrakcija u gradu, ne samo zbog toga što se na površini od 56,000 metara kvadratnih nalazi oko 5,000 različitih mauzoleja i spomenika. Tome podjednako doprinose i činjenica da je tu sahranjena Eva Peron, ali i da je Rekoleta bila inspiracija za Borhesa, kao i da su ga i BBC i CNN proglasili jednim od najlepših groblja na svetu. Više o Rekoleti u tekstu „Vertikalno i horizontalno vreme“.
Delta Tigre je omiljeno izletište stanovnika Buenos Ajresa. Kažu da oni nikada nisu bili naklonjeni Rio de la Plati, već su se okrenuli ovoj drugoj velikoj vodi. Do Delte reke Parana je potrebno oko 45 minuta Obalskim vozom (Tren de la Costa) sa stanice Retiro i karta je oko 0,30 evra (sa Subte kartom još jeftinije, videti pod „S“). Ova železnička linija do susedne luke Tigre uvedena je davne 1891. godine, da bi 1960-ih bila ukinuta, ali nekih 30 godina kasnije je opet ušla u upotrebu. Voz je rashlađen, a vožnja brzo prođe jer se kao na traci smenjuju ljudi koji pevaju, prodaju sitnice koje ste možda zaboravili a biće vam potrebne na izletu ili već zarađuju pare na slične načine. Tigre je dobio ime po nekadašnjim stanovnicima delte, tigrovima i jaguarima koji su se šunjali po ovoj prašumi. Vodeni sistem reke Parane je drugi po veličini na kontinentu i uključuje vodne tokove Paragvaja, Urugvaja, Brazila, Argentine i Bolivije. Delta Parane pokriva lavirint reka i prašume na površini od preko 20,000 kvadratnih kilometara. Ono što Deltu Parane čini jedinstvenom jeste da se ne uliva u more, već u drugu reku, Rio de la Platu. Ni jedna druga reka na svetu ne formira deltu sa drugom rekom. Neke od glavnih reka ove Delte su: Lujan, Carapachay, Angostura, Espera, Sarmiento, Vinculacion, San Antonio, dok se veruje da u ovom lavirintu ima bar hiljadu ostrvaca. Za stalno je ovde nastanjeno oko 4,000 stanovnika (isleños), ali se broj drastično poveća u letnjoj sezoni kada se stanovnici Buenos Ajresa presele ovde u svoje letnje kućice. Mogućnosti su brojne, od krstarenja deltom, kupanja – ima i javnih i privatnih plaža, mada meni ova voda puna mulja nije delovala privlačno, kupači su delovali da uživaju – uživanja u raznovrsnoj hrani, zabavnim parkovima ili jednostavno izležavanje u hladu.
đubre je od ekonomske krize 2001. godine postalo izvor života za desetine hiljada stanovnika glavnog grada Argentine koji su se našli ispod linije siromaštva. Lokalni sakupljači iz siromašnih predgrađa (cartoneros), kojih je po procenama već 2002. bilo oko 40,000, bi dolazili do centra grada u Belom vozu (Tren Blanco), sakupljali otpad i vraćali se do deponija gde bi prodavali to što su uspeli da sakupe. Nakon nekoliko godina sakupljači su uspeli da se organizuju u kooperative koje sada rade u okviru državnog preduzeća (nešto poput Gradske čistoće). Ova udruženja se trude da budu mnogo više od radnog mesta za svoje zaposlene, jer ljudi koji ih vode znaju koliko je težak život na deponijama, gde su i sami počeli. Argentinski reditelj Ulises de la Orden u svom filmu „Nueva Mente“ priča priču o Bella Flor kooperativi i njenim sakupljačima koji su silom prilika postali glavni oslonac gradskih napora za bolju reciklažu, u okviru plana „Zeleni grad“ (Ciudad Verde). Kažu da ljudi u bogatim delovima grada ni malo ne mare za selekciju otpada, već se taj posao obavlja ovde gde ljudi žive sa nekih 250 evra mesečno. Sakupljači pokušavaju da izbore podršku vlasti ne bi li mogli da recikliraju oko 50% otpada, što bi bio ogroman napredak u odnosu na današnjih 17-19%.
E (estacionamiento – parking) je vrlo važno slovo kada živite u gradu u kome se radnim danima oko 1,6 miliona automobila nalazi na gradskim ulicama, dok postoji samo oko 400,000 zvaničnih parking mesta. Poslednjih godina policija saopštava da po njihovim procenama nekoliko hiljada vozača koristi falsifikovane nalepnice za osobe sa hendikepom, jer im to omogućava da se, bez kazne, parkiraju na mestima koja su inače zabranjena za parkiranje.
žene prednjače kada su imena ulica u pitanju u najmodernijem delu grada, Puerto Madero. U gradu ukupno 59 ulica nosi ženska imena i gotovo sve se nalaze u ovom delu. U naporima da ukažu na mačo identitet grada, rešili su da iskoriste rekonstrukciju stare luke i posvete je ženama. Čak je i most koji je projektovao Santjago Kalatrava nazvan Ženski most (Puente de la Mujer).
zelenilo je sveprisutno u gradu i to mi je bio jedan od prvih utisaka. Gradske vlasti su odlučile nedavno da oko 20 hektara gradskih površina pretvore u nove javne, zelene prostore za pešake, parkove i biciklistiške staze. Zvanično, grad od oko 3 miliona stanovnika ima nekih 250 parkova i zelenih površina, koji zauzimaju oko 5% površine grada (Beograd, ako se ne varam, jedva nešto preko 2%), čime oni nisu zadovoljni i dalje pokušavaju da ozelene grad. U ovaj procenat ne uračunavaju drveće koje se nalazi u bukvalno svakoj ulici. Kažu da najveći zaslugu za zeleni Buenos Ajres ima Karlos Tais, francuski arhitekta eksterijera, koji je upravljao gradskim parkovima nekih dvadesetak godina krajem 19. i početkom 20. veka i koji je lično zaslužan za stvaranje 69 parkova i trgova i sadnju više od 150,000 stabala širom grada. Buenos Ajres je prepoznatljiv po nekim specifičnim vrstama drveća, na prvom mestu jakarande, koja početkom proleća (novembar) oboji ulice grada u ljubičasto. Zatim indijski fikus (ficus elastica). Jedan primerak iz Rekolete, Gomero de la Recoleta, čije teške grane pridržava statua Atlas, je, kako se veruje, posađen 1791. godine. Tu je i tipuana sa karakterističnim žutim cvetovima za koju kažu da je tužno drvo, jer u proleće plače. Buenos Ajres ima i najveću japansku baštu (Jardin Japonés) van Japana koja je otvorena krajem 1960-ih u čast posete japanskog princa.
inflacija je prošle godine premašila 50%, tako da se u pešačkoj zoni svuda čuje ’devize, devize’ (cambio, cambio). Od 1970. godine pezos je do sada izgubio 13 nula. U menjačnicama postoji mogućnost pregovaranja, a na posebnoj ceni, iz meni nepoznatih razloga, je novčanica od 100 evra. Naravno, kod dilera na ulici se pregovara, ali je i velika mogućnost prevare.
jezik kojim portenos govore nije uvek lak za razumevanje ni onima koji dolaze sa španskog govornog područja, jer je španski dijalekt koji se ovde govori pomešan sa italijanskim lunfardo slengom. Kažu da ovaj lokalni jezik u stvari više liči na napolitanski italijanski nego na španski.
knjižare su zaslužne za još jedan rekord Buenos Ajresa, jer u ovom gradu od 2,8 miliona stanovnika postoje barem 734 knjižare (25 knjižara na svakih 100,000 stanovnika). Sama Argentina važi za jednu od najnačitanijih država sveta, godišnje objave desetine hiljada naslova. Knjige su inače u Argentini izuzete od PDV-a, koji iznosi 21%. U Buenos Ajresu se nalazi i jedna od najlepših knjižara na svetu, Ateneo (El Ateneo Grand Splendid), osnovana pre nešto više od 100 godina, u maju 1919. godine. Ateneo je otvoren kao pozorište “El Teatro Grand Splendid”, sa 1,050 mesta. Pozorište je 1926. pretvoreno u bioskop, tako da je tu deset godina nakon otvaranja prikazan prvi zvučni film u Argentini, da bi 1970-ih opet na kratko postao pozorište, a zatim opet bioskop. Poslednji film koji je prikazan pre bankrota firme bio je “Američka lepota”. Ateneu se već spremala kugla za rušenje, kada je jedna firma odlučila da ga pretvori u knjižaru. Na bini Atenea je Karlos Gardel, kralj tanga, snimio neke od svojih najvažnijih snimaka, a kažu i da je na toj bini (gde sada možete da sednete, popijete kafu, pojedete kolač i prelistate knjigu koju razmišljate da kupite) naučio tehniku pojačavanja svog glasa.
luka u Buenos Ajresu je najveća u Južnoj Americi. Grad je oba puta i osnovan da bi služio kao luka – prvi je bio Pedro de Mendoza koji je u februaru 1536. ovde osnovao grad pod imenom Puerto de Nuestra Señora Santa María del Buen Ayre (Luka naše Gospe Marije od dobrih vetrova), a zatim je španski konkvistador Huan de Garaj ovde osnovao grad 1580. godine. Danas je novi deo Puerto Madero, čija je revitalizacija počela sredinom 1990.-ih, sa projektima nekih od najpoznatijih arhitekata današnjice poput Santjaga Kalatrave, Normana Fostera i Sezara Pelija, postao najskuplji deo grada. Kolika je važnost luke za stanovnike Buenos Ajresa govori i činjenica da oni sebe zovu Porteños ili ljudi iz luke. Ovaj naziv jedino stanovnici Boke ne prihvataju, jer kažu da je to samo za bogataše.
ljudi iz luke predstavljaju potpuni rasni, etnički i kulturni miks. Argentinska vlada je tokom 18. veka podsticala imigraciju iz Evrope, među kojima su prednjačili doseljenici iz Španije, Italije, Britanije, Nemačke, kao i čitave jevrejske zajednice iz različitih evropskih zemalja. Po poslednjem popisu iz 2017. godine u Argentini živi oko 44 miliona stanovnika, od čega 88% čine potomci, bar delimični, doseljenika iz Italije (oko 60%) i Španije (28%).
M Malbek (Malbec) je rođen u Francuskoj, u regionu Bordoa, međutim, zbog podložnosti bolestima bio je zanemaren dok ga Argentinci nisu doneli u oblast Mendoza. Danas je Argentina zaslužna za oko 75% svetske proizvodnje Malbeka. Naravno, Argentinci će vam reći da je najbolje upariti ga sa biftekom ili jagnjećim kotletima. I kao što u Italiji nigde nisam pila lošu kafu, restorani u Buenos Ajresu, su uglavnom kao vino kuće nudili malbek, i uvek je bio barem dobar.
